Neki su bili naročito talentovani za ovakve stvari, naprosto imali su odličnu tehniku, govor tela koji ih nije kompromitovao, malo sreće uz sve to i – rezultat nije izostajao! Posle su takvi znali raspredati priče kako su prepisali sve “od reči do reči”, kako je malo falilo da budu uhvaćeni, ali su se eto izvukli i slično. Prepisivalo se od drugog ili samostalno – u svojoj “režiji”.
A evo i metode prepisivanja koje su imale najviše uspeha!
Obične puškiceOvo je najčešća metoda, široko korištena u svim uzrastima. Na papirićima bi se pisao sadržaj za prepisivanje, a njihova veličina je bila taman tolika da mogu stati u šaku ili se lagano zavući u rukav ako “zagusti”. Oni napredniji prepisivači bi nakon ispisivanja sadržaja na puškicu istu izlepili sa selotejp trakom kako se zbog znojenja ruke dragoceni podaci ne bi izmrljali, a takođe i da bi papirić manje šuškao! Današnje generacije to lakše završe jer sve otipkaju na računaru, smanje font na željenu veličinu i to je to.
Puškice za devojčiceNapisana puškica se stavi iza uha, a preko uha se prebaci kosa. I onda se dotična “počeše” iza uha u potrazi za odgovorom. Varijanta sa suknjom – napišeš što ti treba i zalepiš na unutrašnju stranu suknje, a kad ti nešto zatreba zavrneš suknju i prepišeš; naravno treba nositi dužu i širu suknju.
Puškice “iznad čarape”Pripremiš puškicu i selotejpom je zalepiš malo iznad vrha čarape. Staviš nogu na kojoj je puškica na suprotnu nogu (da ti deo gde je čarapa dira koleno suprotne noge). Ako profesoru budeš sumnjiv potrebna je samo jedna sekunda da spustiš nogavicu.
Puškice ispod majiceZalepiš puškicu na majcu sa unutrašnje strane, negde oko pupka i kad zatrebaš, samo izvrneš majicu napopačke i pročitaš; naravno sve ovo na donjem delu majice koji se ne vidi ispod klupe.
Puškice na papirnim maramicama. Zalepiš puškice na unutrašnju stranu jedne papirne maramice, a nju držiš u ruci ili čak i na stolu. Radi uverljivosti, “obrišeš” katkad malo nos ili čelo, da profi slučajno ne padne na pamet da ti zaviri u maramicu.
Puškice na papirnim maramicama. Zalepiš puškice na unutrašnju stranu jedne papirne maramice, a nju držiš u ruci ili čak i na stolu. Radi uverljivosti, “obrišeš” katkad malo nos ili čelo, da profi slučajno ne padne na pamet da ti zaviri u maramicu.
Hemijska sa providnom cevčicomPuškica se ubaci u cevčicu, dok je profesor u blizini piskaraš, a kada se okrene pogledaš šta ti treba. Ovo je bilo naročito pogodno za pisanje teško pamtljivih formula ili definicija. Ako u jednu hemijsku ne stane sve što je potrebno, u džepu je identična, ali sa drugim sadržajem.
Toliko od nas ovog puta, očekujte još narednih dana.
No comments:
Post a Comment