Jugoslavija bi bila najjača zemlja u Evropi da su se Titove ideje ostvarile, evo kako bi izgledala (FOTO)

Mnogi za Tita mogu vezati izreku "Ko visoko leti, nisko pada"

Jugoslavija je od samog početka bila odraz grandiozne ličnosti Josipa Broza Tita koji ju je pretočio u politiku, a zatim i u ideju i vrednost o zajedničkoj državi Južnih Slovena, čije je ostvarenje on predvodio, a ostvario bi i mnogo više samo da je duže poživeo, jer je za Veliku Jugoslaviju imao isto tako velike planove.

Pre par dana, 29. novembra, Jugoslavija bi slavila 73. po redu Dan republike. Umesto toga njena teritorija se cepa deo po deo, ostavljajući za sobom gorak ukus poraza i razjedninjenosti pomešan sa setom i nostalgijom onih koji su uživali u njoj i ljutnje i rezigniranosti onih koji su o njoj slušali, a sada žive u njenom pepelu.

U staroj Jugi se, čuli smo od roditelja, živelo bezbrižnim životom, plata je bila dovoljna za sve potrebe pa čak i za putovanja, nije bilo bogatih niti siromašnih, svako je imao posao i svi su voleli svoju zemlju. Međutim sa druge strane ima i onih koji sve vreme smatraju da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina, ujedinjena na neprirodan način, te je njen kraj bio izvestan, samo je bilo pitanje vremena.

Postoje istorijski podaci da je Tito želeo još veću, moćniju Jugoslaviju, koja ne bi bila samo regionalna sila, već i svetska. Istoričarka Sabrina Ramet, prenosi “Blic”, navodi da je SFRJ pod Titom želela da stvori integralnu Jugoslaviju koja bi uključivala pogranična područja oko teritorija zvanične Jugoslavije: Grčku Makedoniju, Trakiju, Albaniju, Bugarsku, bar jedan deo austrijske Koruška, kao i celu italijansku provinciju Furlanija-Julijska krajina.

Ppokret Zveno u Bugarskoj je zapravo podržavao ideju uključenja Bugarske i Albanije u zajedničku državu Južnih Slovena. Pokret Zveno učestvovao je u državnom udaru u Bugarskoj 1934. godine. Oni su zahtevali savezništvo sa Francuskom i uključivanje Bugarske u Jugoslaviju. Čak je i britanska vlada tokom Drugog svetskog rata podržala ideju stvaranja Velike Jugoslavije, kao odgovor na pristupanje Bugarske Silama osovine. Posle Drugog svetskog rata, Tito je objavio da Jugoslavija polaže prava i na Trst i celu Karintiju, uključujući Austrijsku Korušku.

Osim toga, pojavila se zanimljiva mapa o tome kako bi SFRJ izgledala da su se Titovi planovi obistinili, i to u dva slučaja:

– Da je maršalova vizija uključivala Albaniju i delove Rumunije i Grčke, uključujući i Solun
– Da je Bledski sporazum između Tita i Dimitrova uključivao integraciju Bugarske u zajednicu jugoslovenskih zemalja

Autor ove neobične mape (pogledati mapu OVDE) ističe da bi u nekom “paralelnom univerzumu” komunistička revolucija u Grčkoj barem delimično uspela, čime bi se neki delovi zemlje otcepili i pridružili Jugoslaviji. Isto se odnosi i na Vlašku, bivšu kneževinu a danas istorijsku pokrajinu Rumunije.

Da je do takvog, mora se priznati neverovatnog epiloga došlo, Jugoslavija bi se prostirala, kako se u tekstu navodi, od Čelovca do Carigrada.

PRED KRAJ OSEĆAO DA ĆE SE JUGOSLAVIJA RASPASTI

Da je i sam Tito osećao da njegove megalomanske ideje neće moći da se ostvare, te da se i tada postojećoj zemlji vidi kraj, potvrđuje i lično svedočenje Titove prijateljice Dare Janeković, zagrebačke novinarke koja je pravila seriju ozbiljnih intervjua. Ona je u svojim memoarima napisala da je pred kraj njegove vladavine otišla na Brione i predočila mu sve te teške istine o zbivanjima u Jugoslaviji. Rekla mu je da se Jugoslavija praktično raspada. Tito joj odgovara: „Plašim se da si u pravu, a onda će ispasti da sam ja sve ovo uzalud radio.“ A onda Tito izgovara ključnu rečenicu: „Bojim se da će nešto najpre izbiti na Kosovu i u Hrvatskoj.“ Tako se i desilo. Prvi korak za raspad Jugoslavije počeo je u Trepči 1981. godine, a 10 godina kasnije i u Hrvatskoj.

Takođe, Svetozar Vukmanović Tempo je objavio detalje razgovora s Titom u šatoru na Brionima 1978. godine. Tempo je taj razgovor zatražio kako bi Titu rekao neprijatne stvari koje se u Jugoslaviji događaju, računajući da Tito o njima ne zna dovoljno, te ga pita gde je u svemu tome Jugoslavija? Na to mu Tito odgovara: „Nema više Jugoslavije.“

RASPADU DOPRINELA GEOPOLITIKA EVROPE

Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn je svojevremeno za “Slobodnu Evropu” rekao da nema nikakve sumnje da je produžena politička i ekonomska kriza sedamdesetih i osamdesetih godina bila snažan element koji je umnogome doprineo raspadu demokratskih federacija kao što su Belgija, Švajcarska ili Kanada. Njima su bile nužne stalne reforme kako bi te federacije opstale i prešle u jednu kvalitativno novu fazu modernizacije. Za to je bila potrebna korenita politička i društvena reforma a domaće elite za to nisu imale snage, jer je na delu bila svojevrsna entropija jugoslavenskih institucija, pogotovo nakon Titove smrti.

Tito je za sobom ostavio demontiranu državu u kojoj su samo republike bile suverene, a Jugoslavija je bila izvedena politička kategorija. Republike su imale sve atribute nezavisnih država. Imale su čak i svoje armije koje su se zvale Teritorijalna odbrana, zaokružene privredne sisteme i neke su bolje sarađivale u spoljnoj trgovini nego sa jugoslovenskim republikama.

Gordana Ćosić

Izvor: Telegraf