NAJUPORNIJI OSNOVCI U SRBIJI: Pešače 30 kilometara do škole, roditelji ih nose na leđima, vukovi ih presreću po snegu!

Reč je uglavnom o školama sa jednim, dva, tri i najviše desetak učenika

Đaci pešaci iz malenih škola u zabitim selima na Rogozni, Goliji i Pešteru svakodnevno prepešače desetine kilometara, i to po kiši, blatu i snegu, dok se smrzavaju i strahuju od vukova.

Reč je uglavnom o školama sa jednim, dva, tri i najviše desetak učenika.

Školske zgrade su oronule, sklone rušenju, hladne i sablasno izgledaju…

U Odojeviću, udaljenom od Novog Pazara 30 kilometara, škola se odavno srušila, pa učiteljica Danka Nikolić i njena dva đaka, Nikolina i Nevena Barać, nastavu izvode u seoskoj prodavnici.

– Živimo u selu Zmijinac, znatno udaljenom od škole… Da bismo dočekali učiteljicu Danku, koja putuje iz Novog Pazara i svakodnevno u jednom pravcu prevali po 30 kilometara, moramo dobro da poranimo… Nikolina je učenik drugog razreda, Nevena predškolac, još su male i slabašne, bojim se i da ih uz put zveri ne napadnu, pa ih obično pratim do škole… Kad više ne mogu da hodaju, naizmenično ih nosim na leđima – žali se Radiša Barać Večernjim novostima.

U Rajetiću, centru Rogozne, školu čine učiteljica Sanela Subašić i njeno troje đaka: Bojana Arsenijević, Nikola Babić i Đurđina Kostić…

– Škola decenijama nije radila, jer nije bilo dece… Pre desetak godina ponovo je, na radost malobrojnih meštana, otvorena… Počeli smo sa jednim, a imali smo i po sedam-osam đaka, a ove godine samo – tri. Bojimo se da ponovo ne ostanemo bez učenika, jer, zbog bespuća i teških uslova za život, ljudi odlaze sa Rogozne, a retko se ko vraća – žali se učiteljica Sanela koja, kad napadaju veliki snegovi, često kilometrima pešači do škole ili svoje mališane ispraća do kuće.

Slično je i u Grubetiću, “najnaseljenijem” delu Rogozne…

Škola je relativno očuvana i đacima je toplo, ali brine što nastavu pohađa samo četvoro dece: Jovana Stefanović, Sara Stanišić, Matija Lalović i Slavica Perović…

.

– Dolaze mokri i ozebli, pešače kilometrima, a ipak su dobri učenici. Nije ovde lako ni deci, ni njihovim roditeljima…. Daleko smo od grada, a put je loš. Ipak, svi se nadamo da će se “država okrenuti selu”, da će biti boljih puteva i da će se i na Rogozni živeti bolje, biće tada i više đaka – naglašava optimistički učiteljica Bojana Puzović.

Mada do škole u Baletiću podno Golije mora da pešači po sat vremana, đak prvak Sead Kolašinac je “u prednosti” u odnosu na svoje vršnjake u Beogradu, Kragujevcu ili Novom Pazaru… On je jedini đak ove škole i sve svoje vreme, znanje i umeće učiteljica Elida Nicević posvećuje samo njemu.

– Da nije njega ne bi bilo ni škole… Ja sam mu i učiteljica i jedini drug, često zajedno, na času fizičkog, igramo fudbal ili rukomet… Nadam se da će iduće godine biti više đaka i da će Sead imati sa kim da se druži – priča učiteljica Elida.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje Novosti / Foto: Ilustracija)